Омладински кампови за дијаспору и Србе у региону омогућују повезивање матице са српском децом, да она већ у раном детињству осете и виде да је Србија такође и њихова кућа и да су овде своји на своме. То никада неће заборавити. Остаће им успомене за цео живот. И, то је један од наших циљева.
Овако директор Управе за сарадњу са Србима у дијаспори и региону Арно Гујон, у разговору за "Новости", оцењује тренутну акцију повезивања малишана из наше нације који живе у другим државама. Нека од ове деце ће, можда, после ове посете, пожелети да се, када одрасту, и врате у земљу предака:
- Управа је организовала шест летњих кампова, с укупно 800 деце, из Хрватске, Црне Горе, Северне Македоније, БиХ и Румуније. Издвојили смо у те намене 27 милиона динара. Имали смо ту идеју још раније, да им организујемо боравак у Београду на шест дана. Приметио сам, када сам путовао по региону, да многа српска деца нису била у Србији, или су била само накратко. А сви воле Србију и носе је у срцу. Прате шта се дешава овде и имају жељу да посете Београд. Али, раније нисмо имали буџет за то. За ову годину, председник Александар Вучић је предложио да наша Управа добије три пута већи буџет за регион.
Веома сам му захвалан јер без њега не бисмо могли да покренемо овај пројекат, за који желимо да постане традиција, као и за остале пројекте из области културе и образовања.
Намеравамо да организујемо сваке године ове кампове, с циљем да свако српско дете, рођено у региону, има прилику да, макар једном, борави у Београду и Србији.
Како тече акција?
- Почели смо средином јула, са децом из Северне Македоније. После су нам дошли малишани из Хрватске, па из Црне Горе. Ове седмице боравила су нам деца из Федерације БиХ. Следеће седмице нам долазе деца из Румуније.
Шта посећују?
- Припремили смо им садржајан програм, са посетама Народном музеју, Музеју Николе Тесле, Историјском музеју, Музеју илузија... Организовали смо им и позоришне и биоскопске представе, часове историје, играње у Граду на води на Ади Циганлији. Такође, посете стадионима Црвене звезде и Партизана, где добијају поклоне и друже се са познатим спортистима. Битно им је да осете Београд, да виде дух града, шетњом Улицом кнеза Михаила и Калемегданом, да разговарају са својим вршњацима који овде живе.
Какав им је утисак?
- Сјајан. Сви гледају на телевизији Београд, знају како изгледа, а сада су први пут овде. Један дечак из Црне Горе се, на пример, одушевио Храмом Светог Саве. Није, каже, мислио да је баш тако велики и леп. То може да се упореди с нашим усхићењем када одемо први пут на Острог.
Како су одабрани они који ће посетити наш главни град?
- Деца су узраста од 12 до 18 година, а избор је извршен у сарадњи с кровним организацијама Срба из региона. Из Федерације БиХ сарађивали смо с начелницима општина Дрвар, Босански Петровац, Гламоч, Грахово и Удружењем "Просвјета" из Мостара.
За децу из Црне Горе, с градским властима Никшића, Берана и Херцег Новог. Бирали су међу децом која су се пријавила и оном која, у принципу, никада нису имала прилику да дођу у српску престоницу.
Сезона је годишњих одмора, када се у Србију, у принципу, слива добар део наше дијаспоре из целог света. Осећа ли се то ових дана?
- И те како. Нарочито у унутрашњости. Села која су понекад празна током године, сада су пуна људи, деце. И живот се тако враћа. Тада и ми из Србије видимо колико су нам наши грађани из дијаспоре значајни, а верујем да и они то осећају. Сведочимо о томе колико им Србија недостаје и колику љубав имају према њој. То су два месеца када се везе између дијаспоре и Србије још више учвршћују. Ово је време и када се ми из Управе сретнемо с њима. Разговарамо о будућим пројектима и начинима да побољшамо комуникацију. Пре неколико дана сам, на пример, примио представника удружења Срба са Азурне обале.
Разговарали смо о развоју допунских школа на српском језику. Поклонили смо им уџбенике за школе у Ници и Кану.
Какву сарадњу имате?
- Сад смо сви наши. Већину сам познавао одраније, али сада смо се још више приближили.
Виђамо се, договарамо, тесно сарађујемо, живимо као једна породица. Зато и бележимо добре резултате.
Шта спремате после лета?
- Од септембра крећу нове активности у дијаспори, од почетка рада нових допунских школа, преко самоодрживих пројеката у региону до фолклорних удружења. Протекле две и по године нашу помоћ добило је 106 културно-уметничких друштава широм Европе. На конкурсу, који се завршио у јуну, прихватили смо 308 нових пројеката. У априлу смо имали европску смотру дечјег фолклора у Врњачкој Бањи, а затим, у мају, у Новом Саду, с чак више од три хиљаде учесника. Предстоје смотре у Бечу и у другим градовима Европе.
Фолклор је више од игре, то је игра с душом, кроз њега деца негују традицију и језик, друже се и то омогућује да дијаспора живи.
Дијаспора доноси и значајна средства?
- Помажу свом завичају и родбини. Дијаспора је увек била уз матицу, када је Србији била потребна помоћ. Деведесетих или за време поплава 2014, несебично су помагали целој земљи. Сада је на нама из Србије, пошто се она стабилизовала и знатно развила претходних година, да покажемо солидарност и бригу према свим Србима где год да живе.
Помажете и деци у матици, на КиМ, кроз ваше удружење "Солидарност за Косово", којим председавате?
- Почетком августа смо, дванаести пут заредом, организовали летовање на мору, у Тивту, за четрдесет двоје српске деце из косовских енклава. То им је дало могућност да осете слободу, да се осећају безбедно. А то је оно што им највише недостаје. Поготово што је ове године било доста напада и тензија на КиМ. То се одражавало и на њих. Током лета приводимо крају радове и на две основне школе, у Томанцу и Рајановцу, у Косовском Поморављу, као и на амбуланти код Великог Ропотова. То су обимни радови, уложили смо више од сто хиљада евра. Такође, заједно с Епархијом рашко-призренском, спроводимо пет пољопривредних пројеката у укупном износу од 76.000 евра. Шаљемо помоћ за народне кухиње и постојећа газдинства која смо претходних година заједно развијали.
Одакле стиже помоћ за вашу хуманитарну организацију?
- Од Француза који нису заборавили француско-српско пријатељство, добровољним прилозима грађана преко нашег удружења "Солидарност за Косово". Набавили смо тако тракторе, мултикултиваторе и стоку, изградили млекаре и пластенике, базен са стајско ђубриво, отворили механичарску радњу за поправку машина...
A како стижете све ово да урадите, и као председник Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, и на челу "Солидарности за Косово"?
- Не радим сам, имам сјајне тимове, како у Управи у којој сам скоро три године, тако и у хуманитарној организацији која постоји већ 18 година. Радим с професиналцима који могу да постигну све циљеве које смо зацртали. У таквим условима све може да се уради.
Извор: Новости
